Nisan je prvi mesec u sinagogalnom kalendaru. Neki naziv ovog meseca izvode iz hebrejske reči nes, što znači čudo, zbog čudesnog izlaska jevrejskih plemena iz egipatskog ropstva, pa ga zovu i kao mesec čuda: u ovom mesecu je počeo potop, prvog dana Nisana su sastavili ohel – pustinjski hram i istog dana je Mojsiju iz stene potekla voda. U biblijskim knjigama se često naziva i kao hodeš ha-aviv ili mesec proleća.
PESAH je jedan od tri hodočasnička praznika (šaloš regalim) na koje su Jevreji odlazili u Jerusalim kako bi prisustvovali posebnim obredima u Hramu.
Pesah počinje 14. dana meseca Nisan. Praznik ima čak četiri naziva:
- HAG HA-AVIV – Praznik proleća. Pesah pada u proleće kada već cvetaju voćke. Na poljima već zeleni žito – rađa se život za sledeću godinu. U davna vremena već prvog dana posle Seder-večere počeli su u jerusalimski Hram donosivati prve plodove polja – prve plastove dozrelog ječma. To je period koji se zove Sefira ili brojanje omera. Sefira traje od Pesaha do praznika Šavuot, ukupno sedam sedmica.
- ZEMAN HERUTENU – Vreme naše slobode ili praznik slobode jeste Pesah, jer su naši preci bili oslobođeni iz egipatskog ropstva sredinom ovog meseca Nisana. Postali su slobodnim i to je rođendan jevrejskoga naroda. Micve su za Seder-veče da jedemo beskvasni hleb i da se udubimo u priču o izlasku iz Egipta, ali naši učitelji dodali su još jednu obavezu, za ovo veče treba ispiti četiri čaše vina. Na prazničnoj trpezi čeka i još jedna, peta, čaša natočena vinom. Iz ove čaše nećemo ispiti vino, to je čaša proroka Elijahua koji će stići kao glasnik Mesijin.
- HAG HA-MACOT – Praznik beskvasnih hlebova. Glavno svojstvo praznovanja Pesaha, koje se tradicionalno poštuje u skladu sa često ponavljanom biblijskom zabranom, jeste najstrožije uzdržavanje od bilo koje vrste kvasca (hamec) ili hrane koja sadrži neku njegovu mešavinu. U vezi s tim je i veoma razrađen obred, koji, na veliko zadovoljstvo dece, podrazumeva detaljno pretraživačko prolećno čišćenje doma, nakon kojeg nekoliko komadića hleba ili mrvice biva skriveno u uglovima prostorije i u pukotinama na podu, da bi ukućani potom svečano tražili. Ujutru, na dan pre praznika, oni bivaju spaljeni.
- HAG HA-PESAH poznat je i kao praznik „prelaska”. Gnev Svevišnjeg po obećanju je prešao preko domova Jevreja kada je udario na robovlasnički Egipat.
Zato je naziv Pesah dobio novo tumačenje: kada je Svevišnji, prilikom zadnjeg udarca od deset pošasti, uništio prvorođene u Egiptu, poštedeo je i prešao preko jevrejskih kuća (otuda naziv: prelazak), a beskvasni hleb (maca, u množini macot) je prema tome spomen na žurbu prilikom izlaska iz Egipta, koja nije dozvoljavala da se testo naraste.
Praznik traje osam dana, a u Izraelu i među reformističnim Jevrejima u drugim zemljama slavi se sedam dana.
Najživopisniji deo praznika je svečani obed u domu na prvo, a kod ortodoksnih Jevreja i u dijaspori i na drugo veče Pesaha. On se zove Seder, što je skraćenika od seder hagada – redosled pripovedanja, jer mu je osnovna namera da se izloži priča o izlasku, onako kao je predstavljena u Tori: …„i kazaćeš sinu svojemu u taj dan”… (2. knjiga Mojsijeva, 13:8.)
U drevna vremena, ovaj obed je uglavnom činilo pashalno jagnje, koje su porodice ili grupe porodica zajedno jele uz beskvasni hleb i gorke trave. Nakon što je ukinuto prinošenje žrtava, prestalo se i sa služenjem jagnjeta, a umesto njega koristi se kost s malo mesa kao simbol. Beskvasni hleb (maca) i gorko zelje (maror) su, međutim, zadržani i, zajedno sa ostalim propisanim jelima, alegorično predstavljaju priču o izlasku.
Praznovanje obuhvata i čitanje jedinstvenog liturgijskog i poučnog teksta pod imenom Hagada (ili Hagada šel Pesah). Osnovu tog teksta čini midraško tumačenje, rečenicu po rečenicu, sažetog izlaganja priče o izlasku. Priča Hagade, posle uvodnih blagoslova, počinje sa rečima: „Eto hleba bede. Dovoljno ga jedoše praoci naši u zemlji Egipatskoj. Svako gladan nek’ dođe i jede. Svako u nuždi nek’ dođe i praznuje Pesah. Ove godine ovde, dogodine u zemlji Izraelskoj. Ove godine robovi, dogodine slobodni.”
Potom, prema tradiciji, najmlađi prisutan postavlja „četiri pitanja”: „Šta razlikuje ovu noć od svih ostalih noći? Jer svih ostalih noći jedemo kvasno i nekvasno, a ove noći samo nekvasno. Jer svih noći jedemo ostalo povrće, noćas ove gorke. Jer svih noći ne umačemo čak ni jednom, a ove noći dva puta. Jer svih noći jedemo i sedeći i zavaljeni, ove noći samo zavaljeni. ”
Celom obedu je svojstvena mešavina dostojanstvenosti i radosti i on je tako pripremljen da svojim vizuelnim, zvučnim i kulinarskim efektima ostavi najjači utisak na učesnike, naročito na decu, kako bi oni mogli da posredstvom mašte dočaraju sebi priču o oslobođenju svojih predaka, jer to i jeste svrha ovog dela obeda. U Hagadi se kaže: „U svakoj generaciji, pojedinac bi trebalo da na sebe gleda kao da je lično bio oslobođen iz Egipta.”
U Jevrejskoj opštini Subotica i ove godine Pesah se proslavlja na tradicionalan način. Uvod praznika je služba u Sinagogi za Erev Pesah, pa sledi Seder-večera sa čitanjem Hagade šel Pesah.
