Festival jevrejske kulture, jedinstveni program u
multietničkom gradu
Želeli smo da pokažemo šta je ono što smo sada, šta možemo da pružimo ovde gde
pulsiramo, kaže Robert Sabadoš, predsednik Jevrejskih opština Srbije.
SUBOTICA – Jesenji festival jevrejske kulture upravo je okončan u Subotici. Za deset
dana oktobra izvedeno je šest programa. Festival je otvoren pozorišnom predstavom
„Lažljivica” u režiji Stefana Sablića, i sa glumicama Goricom Popović i Jelisavetom
Sablić.
Nakon toga održana je projekcija emisije „Iznad crte o Matiji Bruku, Subotičaninu koji je
postao svetski poznat zbog svoje recepture za preparat za zaštitu bilja. Održano je i veče
posvećeno Denilu Kišu o kome su govorili njegovi prijatelji Ivan Ivanji i Aleksandar
Mandić, posredstvom video-snimka, a profesor i pesnik Dragan Bošković govorio je o
Kišovoj poetici.
Dr Katalin Kaić održala je predavanja o dr Karolju Čilagu i njegovom značaju u istoriji
novinarstva. Održana su i dva koncerta, nastupio je Subotički sekstet, a jedan od
popularnijih programa je i nastup kantora iz Mađarske, a ove godine, zbog epidemije
nastupio je samo dr Gergelj Nogradi, glavni kantor Mađarske.
‒ Ovo je peti Festival Jevrejske kulture i ove godine bio je u nešto smanjenom obimu
zbog epidemioloških mera, ali smo se snašli ‒ objašnjava nam Robert Sabadoš,
predsednik Jevrejskih opština Srbije inače Subotičanin, i dodaje da su Branka Banjanin i
Robert Kovač iz organizacionog tima realizovali ideju i da se programi prate onlajn na
sajtu Jevrejske opštine. U šarolikoj nacionalnoj i verskoj slici Subotice Festival Jevrejske
kulture dodao je posebnu nijansu i nametnuo se jedinstvenim konceptom, zanimljivim
predavanjima i koncertima koji su posebno popularni. Ideja o formiranju festivala
pokrenuta je 2014. godine, povodom 70 godina od završetka Drugog svetskog rata, kada
je Jevrejska opština izdala dve publikacije i pokrenula seriju predavanja.
„Uvek se spominjalo šta su Jevreji predstavljali u istoriji i društvu Subotice do tih tragičnih
događaja. Počevši od kulture, istorije privrede. Onda smo se zapitali da li mi imamo nešto
da pokažemo sada, gde smo u ovom trenutku, ovde gde pulsiramo. Spontano se desila
ideja o organizovanju festivala kako bi pokazali čime raspolažemo i to je naišlo na
izvanredan prijem”, kaže Sabadoš za „Politiku”. Tokom realizovanja festivala obratili su
se i Jevrejskoj organizaciji Mađarske koja je predložila nastup kantora, i ostvarena je
saradnja sa konzulatom Mađarske u Subotici koji je preuzeo na sebe organizaciju
njihovog dolaska.
U poslednje dve godine veliki deo programa odvija se u potpuno obnovljenoj Sinagogi.
Prema podacima iz prošle godine o turističkoj poseti, Sinagoga, čiji je enterijer obnovljen
uz pomoć Vlade Mađarske, postala je najposećeniji turistički objekat u gradu, spomenik
kulture koji je privukao najviše posetilaca.
„Sinagoga je zaista mangnet za turiste. Autobusima su dolazili gosti da je vide, najviše iz
Mađarske, ali i iz celog sveta. Veoma sam zadovoljan zbog toga, a to znači da možemo
da širimo tu priču, jer Subotica ima više objekata i dešavanja koja mogu biti interesantni
za turiste”, kaže Sabadoš.
O subotičkoj Sinagogi stara se posebno formirana fondacija u kojoj učestvuju po tri
predstavnika grada, Jevrejske opštine i Mađarskog nacionalnog saveta na koji je preneto
upravljanje Sinagogom.
„Sinagoga je prevashodno verski objekat. U turističkom i kulturološkom smislu grad je taj
koji opredeljuje programe. Zadovoljni smo sa saradnjom jer vidimo da se vodi briga o
Sinagogi, održava se. Mi smo predali Sinagogu da bi bila otvorena za sve, a dešavanja u
njoj moraju da imaju vrhunski predznak zbog digniteta zgrade. Grad ima sluha za to,
nijednom nije bilo nesuglasica. Pokazalo se da je dobro što smo potpisali sporazum.”,
navodi Sabadoš.
Nakon što su maja 2018. godine vraćene Tore u Sinagogu, ona je ponovo hram u kojem
se održavaju veliki verski praznici. „Vrata Siangoge su i tada otvorena, ali nema turističkih
poseta jer mi obeležavamo naše praznike.”
U Subotici postoji živ međuverski dijalog, te su pre epidemije čelnici pravoslavne,
rimokatoličke, muslimanske i jevrejske verske zajednice održavali mesečne dijaloge i
javne tribine. Robert Sabadoš kaže da zbog korone sada nema tih tribina, ali to ne znači
da nema ni dijaloga. „Mi verski čelnici i dalje se srećemo sa istom redovitošću.”
Koncert kantora Dr Gergelja Nogradija u Subotici Subotička Sinagoga
1. Harold Arlen i Yip Harburg: Over The Rainbow 2. Avinu Malkeinu 3. Jidiš i hebrejske pesme 4. Papa Can You Hear Me (Yenti) 5. Izraelske pesme 6. Ona (Aznavour) 7. Reže Šereš: Tužna je nedelja 8. Kol HaolamKulo – Halevai 9. Shemer: Lu jehi 10. Elvis Presley: Love me tender 11. Joseph Kosma: Les feuilles mortes 12. Simha – pesme radosti 13 Leonard Cohen: Halleluyah 14. Hore
