Subotička Ženska sekcija organizovala je treći susret ženskih sekcija regiona ex-Ju od 7. do 9. novembra 2014. Susret je bio srdačan, radan, zabavan, interesantan. Bilo je 68 učesnica iz Sarajeva, Makedonije, Zagreba, tu su bili iz Splita i Rijeke, Pančeva, Zrenjanina, Zemuna, Novog Sada, Beograda, Osijeka. U predvorju Opštine, na panou, bile su slike Sonje Epštajn o radu subotičke Jevrejske opštine. Prvo veče je bio neformalni susret, srdačni pozdravi starih poznanika, večera, druženje, pevao je Nikola Salaćanin iz Beograda i svi prisutni sa njim, poznate jevrejske pesme. I pored prijatne atmosfere, nažalost, zbog umora od puta, rano smo se razišli.
Zvaničan program počeo je 8. novembra ujutro. Na otvaranju pozdravila nas je predsednica Đenđika Karadžić istakavši da se pre 55 godina mnogo radilo na zbližavanju omladine a sada se intenzivno radi na zbližavanju srednje generacije. Nizali su se govornici Miroslava Kon Panić, predsednica Saveza jevrejskih ženskih sekcija; Robert Sabadoš, predsednik JO Subotice; iz Zagreba Sida Ozmo; Berta, predsednica Ženskih sekcija Makedonije; reč su uzele i Sarajke; gđe Danijela Danon, Vera Lukić, predstavnice Zrenjanina. Svi oni su rekli po koju reč hvale za domaćine i donele poklone. Radni deo sastanka započeo je predavanjem Danijele Danon Uloga jevrejske žene u porodici. Predavanje je najvećim delom bilo posvećeno raspravi da li je žena u tradicionalnom judaizmu diskriminisana. Bog je ženu stvorio prema svom liku u predvečerje šestog dana stvaranja. U pitanju su dva istovetna bića koja predstavljaju suprotnost iš Adam i iša Eva. Postoje razlike na nivou duhovnosti, žena postavlja pitanja srcem. Žena je usavršena Božija kreacija i ima direktnu vezu sa Bogom. Ona nije obavezna da se uda i ima decu a muškarac jeste. Tradicija u judaizmu je poštovanje žene. Bilo je reči o ulozi žene u braku, kući, odgajanju dece. Od 613 zapovesti iz Biblije žena je obavezna da poštuje svega 3. To je paljenje sveća na Šabat, odvajanje hale i propisi o ritualnoj čistoći uranjanja u mikve. Mikve je najvažniji deo zajednice.
Usledilo je predavanje Zlate Nikolić iz Sarajeva Uloga jevrejske žene u zajednici koje je preraslo u neku vrstu izveštaja raznih opština o radu njihovih ženskih sekcija. Usledilo je predavanje gđe Melite Švob iz Zagreba Unija židovskih žena Hrvatske i ICJW koja sadrži organizacije žena 43 zemlje. Posle ručka posetili smo Gradski muzej u Subotici, izložbu posvećenu Klari Gereb, prvoj subotičkoj akademskoj grafičarki, o kojoj nam je slikovito govorila kustos dr Olga Kovačev Ninkov. Prisustvovali smo i otvaranju izložbe JO Pančevo pod nazivom Istaknute žene jevrejskog porekla. Usledilo je predavanje Sonje Viličić o edukaciji u judaizmu, njenom značaju i o edukaciji danas. Pojedine opštine su govorile o svom radu na tom polju. Poslednje predavanje bilo je dr Olga Kovačev Ninkov Subotički umetnici jevrejskog porekla. Reči je bilo o Ede Telču, Henrihu Aczelu i mnogim drugim kao i o Izrael Editi rođ. Baš, poznatoj našoj modnoj kreatorki. Posle podne posetili smo vinariju Zvonko Bogdan na Paliću i degustirali vina. Ambijent starinski, vojvođanski, mnogo umetničkih slika, starog nameštaja. Posle ukusne i obilne večere opušteno smo se zabavljali uz osiječki bend. Pevalo se, plesalo, letele su cipele. Uglavnom su bile same žene, ali zabava je bila vrhunska.
Trećeg dana počelo je sa zvaničnim sastankom Ženskih sekcija. Diskutovalo se o promeni naziva organizacije, pojedine opštine su podnele izveštaje o radu, razgovaralo se o razmeni programa između opština, a pošto je kao gost Nenad Fogel iz Zemuna, izneo svoj predlog o finansijama, Subotičanke su spontano priznale da su one iz svog džepa, tj. novca koji neko vreme skupljaju kao dobrovoljne priloge, finansirale ove gozbe, neobično ukusne ručkove i večere, a od ukusnih kolača svako je poneo koji gram više iz Subotice. Bilo je mnogo predloga i mnogo primera rada. Posle sastanka dr Melita Švob i Sida Ozmo Štajner održale su predavanje na temu Socijalna delatnost u jevrejskim opštinama.
Poslednje predavanje održao je Robert Kovač, on je uz slike na video bimu predstavio izdanje jedne male po obimu ali interesantne knjige, izdate početkom XX veka, posvećene pedesetogodišnjici postojanja Ženske sekcije u Subotici. Izdanje obuhvata period od 1852. do 1902. i slučajno je sačuvano zahvaljujući Lajošu Vermešu, profesoru fizičkog vaspitanja iz porodice koja nije jevrejska. Izdanje je na mađarskom jeziku, sačuvano je u Vojvođanskom muzeju u Novom Sadu. Izdavač je Ženska sekcija a knjiga je posvećena jubileju. Ona je delom album slika istaknutih rukovodilaca i članica, jedan deo nosi naslov Dobročinstvo, govori o mnogobrojnim dobročinstvima žena. Knjiga sadrži 86 svedočanstava o Ženskoj sekciji i ulozi žene. Tu je niz citata, pesmica, npr. dr Mor Jokai O dobročinstvu, prigodne pesme napisane za jubilej, odlomci iz Biblijskih priča i šaljive dosetke. Istorijski, to je vreme kada je došlo do Austro-Ugarske nagodbe pa tekstovi odišu savremenim shvatanjima. Određene poruke su iz jevrejskog ugla, ali ima i drugih uglova gledanja. Tu je i tekst katoličkog župnika, pravoslavnog sveštenika, između ostalog pravoslavni sveštenik je napisao da je srećan narod čije su žene nosioci dobročinstva. Dat je istorijski pregled rada Ženske sekcije i niz fotografija, ali gledalo se i na ekonomski aspekt, 3 strane su pune reklama. Na kraju ovog izdanja Jožef Hajnal je napisao da ne čekamo da siromašni dođu do nas nego mi treba da stignemo do njih.
Na zatvaranju susreta Robert Sabadoš nam je poručio da svi ponesemo pozitivan duh ovog sastanka i da činimo dobro. Zahvalio se svima na prisustvu. Ja bih želela u ime svih učesnica da se zahvalim Ženskoj sekciji, a posebno gđi Ivanki Sabadoš i Ruži koje su lebdele nad nama i brižno vodile brigu o svakom. Svi smo otišli iz Subotice sa puno lepih utisaka i puna srca.
