Serbian flag English flag Hungarian flag
Pozovite nas: +381 24 670 970

Sagmajster Laslo i Julijana

Home / Pravednici / Sagmajster Laslo i Julijana

AMIRA SU VOLELE DVE MAJKE

Porodice Sagmajster i Engler živele su u Subotici, u istoj kući, stan do stana. Laslo Sagmajster i Janoš Engler, obojica pravnici, radili su u advokatskoj kancelariji Sekelji Zoltana. Kada je 1941. godine kapitulirala Jugoslavija, Subotica je, podelom teritorija među nemačkim saveznicima, postala deo Mađarske, a na udaru su se prvi našli Jevreji. Odvođeni su u radne logore, bili su na prisilnom radu, a često se dešavalo da ih više nikad niko ne vidi.
Janoš je imao sreće, povremeno je dolazio kući, te je Magda, Janoševa supruga, u februaru 1944. godine rodila sina Amira – Paula. Deset dana ranije Laslova žena, Julijana, takođe je rodila sina, kome su dali ime Šandor. Prvog sina, Eugena, Julijana je rodila 1941. godine.Snap 2015-05-01 at 11.53.32
Fašistička Nemačka nije bila zadovoljna relativno blagim odnosom Mađara prema Jevrejima. Kada su Nemci videli da se bliži kraj rata, a još uvek nije rešeno “Jevrejsko pitanje” u Evropi, okupirali su Mađarsku, svoje dojučerašnje saveznike. Tada je u Mađarskoj i na okupiranim teritorijama pod mađarskom kontrolom, počeo najteži progon Jevreja, koji do tada nisu osetili sve strahote anti-jevrejske nacističke ideologije. Stotine hiljada Jevreja su u kratkom vremenu oterani u logore smrti, a samo mali broj preživeo je strahote koje su ih tamo čekale.
U maju mesecu 1944. otvoren je geto za Jevreje u Subotici. Janoš je bio na prinudnom radu, a Magda je morala sa bebom da se preseli u geto. U to vreme Laslo je već bio bez posla, jer je zatvorena advokatska kancelarija u kojoj je radio. I Sekelji je oteran na prinudni rad. No, Laslo se nije libio ni jednog posla i pomagao je Magdi da dete preživi u novonastaloj situaciji. Snap 2015-05-01 at 11.54.00
Laslo je imao veze u policiji, gde je pre rata radio neko vreme kao pravnik, pa kad je Magda sa bebom oterana u geto, svakodnevno je u getu obilazio Magdu i Amira. Biciklom je prelazio 20 kilometara da bi za Amira doneo sveže mleko. Konačno je predložio Magdi da Julijana i on uzmu dete kod sebe. Jednog dana, on i Julijana, ušli su u geto sa dečijim kolicima. Po dogovoru sa Magdom, našli su dete pored zida zgrade u kojoj su bili smešteni. Magda nije smela da se pojavi da ih stražari ne bi videli zajedno, a Sagmajsterovi su odneli dete kući.
Polovinom juna meseca spremao se poslednji transport Jevreja za Bačalmaš, a odatle u Aušvic. Magda je našla poverljivog čoveka i zamolila da Laslo još jednom dođe u geto, interesovala se kako je njen sin Amir. Kada se to veče Laslo vratio sa posla, našao je uplakanu Julijanu. Amira je odnela policija. “Poverljivi čovek” je umesto kod Lasla otišao pravo u policiju i prijavio da Magda ima sina, koji nije s njom u logoru. Na Magdu je izvršen pritisak da uzme dete nazad u geto. Nije imala izbora, laži da to nije njeno dete nisu pomogle. Tada je počela trka sa vremenom. Laslo i Julijana prodali su sve knjige i slike što su imali, dobili su za njih 800 penga, što u ono vreme nije bila mala para, i Laslo je krenuo u novu akciju. Pribavio je lažna dokumenta da su Julijana i on usvojili Amira, kome su dali ime Palika, i sa tim dokumentom pojavio se u getu da traži usvojenog sina. Od molbi do teških reči i svađe, najviše su pomogle pare i Laslo je još jednom uspeo da izvuče Amira iz geta.
Magda je sa drugim Jevrejima iz geta oterana u Aušvic.
Julijana je dva puta dnevno izlazili u šetnju gradom. Jednom sa Šandorom, a jednom sa Palikom. Komšije su posumnjale da nešto nije u redu, jer je Laslo odjednom počeo da donosi kući više mleka, nego što im je, po mišljenju komšija, trebalo. Sagmajsterovi su razmišljali šta da kažu komšijama; da je Julijana rodila blizance, za tu priču već je bilo kasno. Ipak, niko iz komšiluka nije otišao u policiju da prijavi novog stanara. Palika je rastao uz novu mamu. Zbližio se sa Šandorom kao da su stvarno blizanci.
Kada je u oktobru mesecu 1944. oslobođena Subotica, pojavio se Janoš, za koga dugo nisu znali gde je. Bio je srećan kad je video kako njegov sin lepo napreduje, a tužan jer nije znao sudbinu svoje žene Magde. Kao pravnik, pozvan je u Beograd gde je dobio posao u Sudu za ratne zločine. Ostavio je Amira – Paliku, kod njegovih privremenih roditelja.
Veliko iznenađenje je bilo kad se, skoro godinu dana kasnije, iz Aušvica vratila Magda. Magda je bila umorna, tragovi psihičke i fizičke torture iz logora nisu mogli da nestanu preko noći. Laslo i Julijana su verovali da su oni konačno usvojili dete, ali Magda nije htela ni da čuje za tako nešto. Da bi je bolje razumeli, Magda je pokušala da objasni šta je prošla u logoru, ali nije imala snage da priča o tome. Samo je opisala događaj kada je kapo, žena iz logora, nadređena logorašicama, naredila Magdi da nahrani vučjaka, psa čuvara. Magda je odbila. “Ne znam da li je moje dete gladno, da li je živo, a da hranim vašeg psa? Hranite ga sami”. Od tada je preživela tešku torturu, čudila se da je uopšte ostala živa. Ipak, dok se malo ne oporavi, pristala je da Amir još neko vreme ostane kod Sagmajsterovih.
Amir nije poznavao svoju majku Magdu, a istovremeno nije mogao bez njegove mame Julijane. Kada je došlo je vreme da Amir pređe da živi kod svoje majke, Šandor se razboleo. Potražili su pomoć lekara i on je konstatovao da Šandor pati jer je rastavljen od brata.
“Vi ste spasli moje dete, a ja ću vam pomoći da se Šandor opravi”, rekla je Magda i teška srca se ponovo rastala sa svojim sinom.
1949. godine Magda i Amir su se odselili za Izrael. Kada su većinom završena suđenja ratnim zločincima, Janoš je 1951. godine dobio dozvolu jugoslovenskih vlasti da se pridruži porodici u Izraelu.

Julijana i Laslo Sagmajster
proglašeni su 1988. godine za
Pravednike među narodima